Дана 22.11.2024. године Треће основно јавно тужилаштво у Београду је поднело оптужни предлог против окривљеног Н.Т. (рођен 1989. године) због извршења два кривична дела Превара из члана 208. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и окривљене И.С. (рођена 1967. године) због кривичног дела Превара из члана 208. став 3. у вези става 1. Кривичног законика. Окривљенима се ставља на терет да су као саизвршиоци извршили кривично дело у временском периоду од 13.09.2017. године до 13.10.2017. године, у Београду, на тај начин што је окривљени Н.Т. у својству директора предузећa из Београда телефонским путем контактирао представнике привредног друштва из Београда, интересујући се о условима успостављања пословне сарадње и о куповини робе – инокс лима, па је у просторије оштећеног приступила окривљена И.С., која је рекла да је представник предузећа и предала бланко соло меницу потписану од стране окривљеног Н.Т. која је била оверена печатом предузећа, као и менично овлашћење, па је истог дана окривљени Н.Т. пренео представницима оштећеног привредног друштва која је адреса за испоруку робе и да ће особа која ће преузети робу бити извесна Дуња Ристић, па је за поручену робу, чија је укупна вредност била 792.000,00 динара, издат рачун, а роба је од стране возача предата окривљеној И.С., која му се том приликом лажно представила као Дуња Ристић, па су окривљени лажно приказали чињеницу да су солвентни за плаћање и да ће преузету робу платити у договореном року, упркос томе што је рачун предузећа већ био блокиран тако да је добијена меница остала ненаплатива. Окривљеном Н.Т. се такође ставља на терет да је у временском периоду од 19.09.2017. године до 06.11.2017. године, у Београду, у својству директора предузећa телефонским путем контактирао представнике пољопривредног газдинства, па је исказао заинтересованост за куповину ајвара из продајног асортимана оштећеног, па је пре започињања пословне сарадње доставио статусну документацију свог предузећа као и бланко соло менице као гаранцију плаћања робе, а све у намери да робу преузме пре него што би се сазнало да није солвентан за плаћање, па након што су се окривљени и оштећени договорили да окривљени купи 700 тегли ајавара по цени од 450,00 динара по једној тегли, а да је рок за плаћање 15 дана, оштећени је натоварио робу, састао се са окривљеним Н.Т., па су заједно истоварили робу, након чега је окривљени предао оштећеном две бланко соло менице, док је оштећени њему предао откупни лист – признаницу на којој се налазила укупна количина поручене и предате робе, а када је истицао рок за плаћање окривљени је телефоном позвао оштећеног и рекао му да му стиже један комби по нових 700 тегли ајвара, а да ће дуг бити плаћен по преузетој роби или следећег дана, па је окривљени Н.Т. преко возача од оштећеног преузео нових 700 тегли ајвара, а касније оштећени није могао да успостави телефонски контакт са окривљеним и није успео да наплати менице јер је рачун био у блокади, чиме је оштећен за 628.000,00 динара, колика је била вредност преузете робе. Јавни тужилац је предложио да суд окривљеном Н.Т. изрекне казну затвора у трајању од 3 (три) године и новчану казну у износу од 400.000,00 динара, а окривљеној И.С. изрекне казну затвора у трајању од 2 (две) године и новчану казну у износу од 200.000,00 динара.