Поводом оглашавања Министарства правде у медијима у вези са саопштењем Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, најпре морамо да истакнемо да сматрамо непримереним и непрофесионалним овакав вид комуникације између два државна органа. Међутим, имајући у виду промптну реакцију министарства на саопштење за јавност, док са друге стране званичан одговор на 12 дописа упућених министарству од стране овог органа изостаје већ 10 месеци, приморани смо да се огласимо овим путем и укажемо да су само потврђени наши наводи о томе да се ради о личном обрачуну министра правде са главним јавним тужиоцем Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, који за последицу има опструкцију рада овог органа.

Из саопштења Министарства правде стиче се утисак да је сагласност ускраћена због предстојеће поделе Трећег основног суда у Београду и Трећег основног јавног тужилаштва у Београду.

Међутим, овакви аргументи немају никакво законско упориште будући да је пре свега Трећи основни суд у Београду, чија подела је такође предвиђена истим Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, благовремено добио сагласност на исти правилник у новембру 2025. године, што опет доводи до неспорне дискриминације Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, будући да је законом предвиђена подела оба органа, а да се из необјашњивих разлога само тужилаштву ускраћује сагласност на правилник.

Такође је парадоксалан део изјаве министарства којим подсећа да је новим законом предвиђено да Трећи и Четврти основни суд у Београду, Треће и Четврто основно јавно тужилаштво у Београду преузимају потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене из Трећег основног суда у Београду и Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, будући да управо подела кадрова у два нова органа изискује већи број запослених, те је разлог више да буде одобрен правилник којим ће се омогућити додатно запослење кадрова.

Посебно истичемо да без обзира на наведене измене и допуне Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, Треће основно јавно тужилаштво у Београду неспорно и даље постоји и постојаће до марта 2027. године и да упркос свему постиже изузетне резултате, што се може приписати кадру тужилаштва који треба наградити, а не доводити у дискриминаторан положај.

Апропо навода министарства да ће предстојеће реформе допринети унапређењу квалитета правде и ефикасности судског система, сматрамо изузетно битним да истакнемо да то није био рацио доношења предметног закона, о чему сведочи чињеница да је у овом тужилаштву у последње три године укупан број предмета смањен са броја од преко 20.000, на број од око 6500, колико предмета Треће основно јавно тужилаштво у Београду тренутно има, евидентно је да ефикасност није разлог поделе Трећег основног јавног тужилаштва у Београду. Са друге стране, колико је Министарству правде битна ефикасност, показује чињеница да су дозволили да један орган 10 месеци функционише без правилника.

На крају додајемо да без обзира на све нелогичности и неосноване тврдње изнете у саопштењу министарства, свој одговор су могли доставити уместо медијима, и тужилаштву након једне од 12 ургенција, како то приличи једном државном органу.